Нацрт закона
I Основне одредбе и појмови
Радна пракса
Члан 3.
Радном праксом, у смислу овог закона, сматрају се активности практиканта усмерене на стицање практичног искуства, специфичних знања и одговарајућих вештина за рад у одређеном занимању у циљу унапређења запошљивости, односно стварања могућности за запошљавање и самозапошљавање.
Одредбе овог закона примењују се и на радне праксе које организује Национална служба за запошљавање као меру активне политике запошљавања.
Радном праксом се не сматра:
- практична настава и професионална пракса која се остварује код послодавца или комбиновано делом у средњој школи, а делом код послодавца, сагласно плану и програму наставе и учења, у складу са законом којим се уређују средње образовање и васпитање;
- учење кроз рад код послодавца, које је део средњег стручног образовања и васпитања, у смислу одредаба закона којим се уређује дуално образовање;
- студентска пракса коју високошколска установа организује у оквиру основних и мастер студија, као део одређеног студијског програма, у складу са законом којим се уређује високо образовање;
- учење кроз рад код послодавца, које је део модела реализације наставе на студијским програмима у високом образовању, у смислу одредаба закона којим се уређује дуални модел студија у високом образовању;
- практична настава и практичан рад код послодавца које реализују јавно признати организатори активности образовања одраслих, у складу са законом којим се уређује национални оквир квалификација Републике Србије;
- приправнички стаж, који је законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова утврђен као услов за рад на одређеном послу или за полагање стручног испита, а који се обавља за занимање у оквиру стечене врсте и нивоа квалификације, заснивањем радног односа или закључивањем уговора о стручном оспособљавању односно другог уговора, у складу са законом;
- волонтирање, у складу са законом којим се уређује волонтирање.