Зашто радне праксе?
Висока незапосленост младих и отежана транзиција из образовања ка стабилном запослењу подстакла је повећање броја програма пракси који имају за циљ унапређивање запошљивости младих кроз стицање радног искуства и практичних знања и вештина тражених на тржишту рада. Свака пета млада особа је учествовала у програму пракси. Међутим, не постоји адекватна правна заштита за младе људе који учествују у програмима пракси, као ни стандарди који би обезбедили њихов квалитет.
Нарочито је изражен проблем са радним праксама на отвореном тржишту радне снаге. Под овим праксама подразумевамо краткорочне програме стицања радног искуства који обухватају учење и обуку, у које се могу укључити сви заинтересовани без обзира на то да ли су или нису у систему формалног образовања. Ове праксе су самоиницијативне – нису обавезни део образовања и обуке и нису прописане законом или правилником као услов за бављење одређеним занимањем, односно струком, али су важне за развој вештина и даље запошљавање.
Не постоји адекватна уговорна форма за регулисање односа између „праксодаваца“ и младих у оваквим програмима. Постојећа решења у Закону о раду која регулишу уговоре о стручном оспособљавању и усавршавању не обухватају све облике радних пракси и демотивишу организовање оваквих програма за незапослене.
Не постоје механизми за обезбеђивање квалитета радних пракси. Потребно је обезбедити јединствену евиденцију пракси, регулисати стандарде квалитета који ће важити за све врсте пракси, повећати информисаност и мотивисаност младих, послодаваца и надлежних институција за организацију радних пракси као значајног инструмента у борби против незапослености.
У основне обавезне елементе квалитетних радних праксипрема Препоруци о квалитетном оквиру за спровођење пракси, издатих од стране Европске комисије убрајају се:
→ Закључење „писаног споразума/уговора о пракси између практиканта и пружаоца праксе у коме су наведени образовни циљеви праксе, услови рада, да ли је обезбеђена накнада, трајање праксе, права и обавезе практиканатаи пружаоца праксе, укључујући, уколико је то релевантно, одредбе о поверљивости и ауторским правима“.
→ Циљеви учења и обуке – У препоруци се истиче да они треба да буду наведени у оквиру писаног уговора/споразума, а истиче се и да је „потребно подстицати примере добрепраксе у односу на постављене циљеве учења и обуке како би практиканти стекли искуство и релевантне вештине“. С обзиром на примере злоупотребе који су се односили на то да су практиканти обављали рутинске послове, наглашено једа задаци које практиканти обављају треба да омогуће да циљеви учења и обуке буду постигнути.
→ Менторство, односно супервизија – Потребно је подстицати пружаоце праксе да „одреде супервизора/ментора који ће практиканте водити кроз обављање задатака које су добили, пратити и процењивати њихов напредак“.
→ Адекватни услови рада – Потребно је да се за свепрактиканте осигурају адекватни услови рада, укључујући „ограничење максималног броја радних сати недељно, минималне периоде одмора у току дана и недеље и, уколико је то применљиво, минимална права на одмор“. Такође, истакнуто је да је потребно да се јасно назначи да липружаоци праксе обезбеђују осигурање у случају болести или повреде на раду, као и одсуство у случају болести. Ууговору о пракси треба да се назначи да ли практикант добија накнаду, као и њихов износ. Међународно прихваћени стандард је да лица на радној пракси треба да имају здравствено и социјално осигурање барем за случајеве професионалне болести или повреде нараду.
→ Ограничено трајање – Ограничавање дужине трајањапраксе је неопходно како би се спречило да млади на пракси постану замена за запослену радну снагу. У Препоруци о квалитетном оквиру за праксе се наводи да праксе „не би требало да буду дуже од шест месеци осим у одређеним случајевима“.
→ Кроз потврду након обављене праксе треба да се„промовишу препознавање и валидација знања, вештина и компетенција које су стечене током праксе и охрабрепружаоци праксе да их процене и потврде њихову развијеност“. У појединим земљама након завршетка праксе лице на пракси би требало да добије потврду или писмо препоруке у коме се наводе трајање праксе, задаци које је лице обављало и стручне вештине које је стекло.