Нацрт закона

Отказ уговора о радној пракси

Члан 37.

Пре истека времена за који је уговорена радна пракса, послодавац или практикант може да откаже уговор о радној пракси са отказним роком који не може бити краћи од пет радних дана. 

Практикант може да откаже уговор о радној пракси без обавезе навођења разлога за отказ, осим ако престанак уговора о радној пракси може узроковати штетне последице у раду послодавца.

Послодавац може да откаже уговор о радној пракси ако:

1. престану да постоје услови за обављање радне праксе;
2. на основу извештаја ментора, утврди да практикант не испуњава уговорене обавезе.

Послодавац не може да откаже уговор о радној пракси због неког од следећих разлога: 

1. привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обољења; 
2. трудноћа и порођај; 
3. одслужење или дослужење војног рока; 
4. чланство у политичкој странци, синдикату, пол, језик, национална припадност, социјално порекло, вероисповест, политичко или друго уверење или неко друго лично својство;
5. обраћање органима надлежним за заштиту права из уговора о радној пракси у складу са законом, општим актом и уговором о радној пракси; 
6. обраћање одговорним лицима или надлежним органима због оправдане сумње на кршење прописа, кршење људских права, вршење јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасност по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину или подношење пријаве о тој сумњи.

Отказ мора бити у писаном облику и мора се доставити другој страни уговора о радној пракси. 

Послодавац отказује уговор о радној пракси решењем, у писаном облику. 

Решење из става 5. овог члана обавезно садржи образложење и поуку о правном леку.