Крајем децембра 2021. одржан је 4. састанак радне групе за радне праксе. Шестог јануара објављен је извештај о спроведеној јавној расправи (ком је могуће приступити на овом сајту и на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања).

Осим основних информација о току јавне расправе и јавном представљању Нацрта закона о радној пракси, излистани су предлози и сугестије прикупљени током јавне расправе, али и разврстани на две категорије:

1. Прихваћени и усаглашени предлози учесника јавне расправе и уграђени у Нацрт закона
2. Предлози учесника јавне расправе око којих није постигнута сагласност.

Међу предлозима који су прихваћени нашле су се сугестије БОШ-а:

1. Члан 4.ст. 2. Ограничење које практикант може да практикује за рад у оквиру стеченог нивоа квалификација у периоду од девет месеци по завршетку школовања је укинуто.
2. Члан 8. ст. 3. прецизиран је тако да поред родитеља, усвојиоца или старатеља, уговор о радној пракси постписује и малолетно лице, односно практикант.

У извештају стоји да је на захтев више заинтересованих страна и БОШ-а повећан најнижи износ новчане накнаде за практиканта са 2/3 минималне зараде на 70% минималне зараде (Члан 25). 

Наведена информација је погрешно пренета и ово није био предлог БОШ-а.

Званичан предлог Београдске отворене школе у вези са чланом 25. је следећи:

„Висина накнаде из става 1. овог члана износи најмање 50% од основне зараде за обављање истих послова у радном односу и не може бити нижа од минималне зараде, утврђене у складу са законом којим се уређује рад, увећане за припадајуће доприносе и порез.“

Као и пропратно образложење:

• „Сматрамо да износ накнаде не треба да буде уговорен само у односу на износ минималне зараде, већ да се задржи обрачун накнаде у одређеном проценту основне зараде лица запосленог на конкретним пословима али уз ограничење да овај износ никако не може да буде нижи од минималне зараде. То је у складу са примерима наведеним у другим земљама Европске уније у којима је по правилу минимална зарада доња граница за плаћање практиканата, као што је то наведено у анализи: „European Network of Public Employment Services, Remuneration of Open-Market Traineeships in EU-27, 2021“.
• Такође, сврсисходније је и праведније износ зараде везивати за зараду лица на пословима за које се обучава, а не само за минималну зараду. Постоје одређене позиције, на пример у ИТ индустрији, где би везивање за минималну, а не основну зараду довело до знатно неповољнијег положаја особа на радној пракси него практиканата на другим позицијама. Ово би било у складу са већ постојећим правним решењима – у оквиру Закона о дуалном моделу студија у високом образовању („Службени гласник РС”, број 66 од 18. септембра 2019), према коме накнада за студента који обавља учење кроз рад износи најмање 50% основне зараде запосленог који ради на истим или сличним пословима. Предвиђено је да се накнада за учење кроз рад на основним студијама може исплаћивати и у различитим износима по годинама студија сходно нивоу знања студената, по сваком сату проведеном на учењу кроз рад у распону од 30–70% од основне зараде запосленог који ради на истим или сличним пословима, с тим да укупна накнада за учење кроз рад исплаћена на нивоу студијског програма мора да износи најмање 50% од основне зараде запосленог исплаћене за исти период. С обзиром на то да се овај закон примењује на студенте, док би се Закон о радној пракси односио и на особе које су завршиле високо образовање, било би проблематично да особе на радној пракси добијају знатно нижу надокнаду од студената који обавља учење кроз рад.“

Више о накнадама практиканата и како је то питање решено у Европској унији може се прочитати у овом тексту.

Један од кључних предлога БОШ-а (и других заинтересованих страна) у вези са старосном границом за одлазак на радну праксу није прихваћен. Предлог БОШ-а је био да радну праксу могу обављати сва лица без обзира на године старости.

Разлог за неприхватање предлога који се наводи је: 

• „у овом решењу (се) руководило Препоруком ЕУ о квалитетном оквиру за спровођење пракси да се радне праксе односе искључиво на младе људе.“

Представљено образложење није адекватно и може да наведе на погрешан закључак. Иако се Препоруке ЕУ о квалитетном оквиру за радне праксе односе највише на младе особе, смисао Препорука није да радне праксе треба ограничити на младе, већ да је потребно побољшати услове у којима раде млади. Иако на радне праксе одлазе највише млади, слобода избора занимања и промене занимања треба да буде омогућена и особама старијим од 30 година.

Образложење БОШ-а у вези са укидањем старосне границе за одлазак на радну праксу је:

• Сматрамо да Закон о радној пракси не треба да се односи само на лица млађа од 30 година и да не треба да буде горње границе ограничења у вези са узрастом. То би било у складу са концептом целоживотног учења и целоживотног развоја каријере и омогућило би да већи број особа може да стекне потребно радно искуство, знања и вештине на овај начин. Као што је то образложено на састанцима Радне групе за радне праксе „стицање знања, вештина и искуства од значаја за проналажење запослења или самозапошљавање потребно је припадницима свих старосних категорија, посебно имајући у виду убрзану динамику појаве нових занимања, нових захтева за обављање постојећих занимања, као и положај појединца на савременом тржишту рада незапослених лица“.

Извештај се завршава реченицом да ће се након разматрања свих примедби и сугестија предложити компромисно решење којим ће се изаћи у сусрет свим наведеним захтевима и ускладити са упоредним законодавством и међународним стандардима.